Obama steže uprtače

Obama steže uprtače

Napisao Administrator

petak, 06 januar 2012 19:40

Američki predsednik Barak Obama najavio je smanjenje vojnog budžeta u narednih 10 godina za 450 milijardi dolara. Velikim zaokretom SAD težište svoje vojske prebacuje na Aziju i Pacifik.

Američki predsednik Barak Obama objavio je novi plan smanjivanja vojske SAD kojim se predviđa veliko smanjivanje vojnog kapaciteta Vašingtona, što je u skladu sa kresanjem budžeta Pentagona od 450 milijardi dolara u narednih deset godina.

Obama je opravdanje za takvu odluku pokušao i slikovito da prikaže kao "povlačenje plime rata" i da zadržavanje sadašnjeg vojnog potencijala nije potrebno.

"Da, naša vojska će biti manja. Ali svet mora da zna da će SAD zadržati svoju oružanu superiornost tako što će njegove snage biti agilne, fleksibilne i spremne za sve moguće pretnje", rekao je Obama za Rojters.

Američkom predsedniku pridružio se i ministar odbrane Leon Paneta koji je naglasio da će vojni budžet i dalje rasti, ali daleko sporije. Poređenja radi, u poslednjih 10 godina troškovi odbrane, uključujući i novac za rat protiv terorizma, porasli su skoro tri puta.

Paneta je dodao da SAD "okreće list, da se Vašington nalazi na prekretnici i da je suočen sa trenutkom tranzicije". Vojni budžet SAD će u 2012. godini iznositi 662 milijarde dolara, 43 milijarde manje nego prošle godine.

Obama je istakao da novi plan predviđa da Pentagon bazira svoju bezbednosnu strategiju na "manjim konvencionalnim kopnenim jedinicama". Iz Vašingtona je saopšteno da se težište američkog vojnog prisustva prebacuje na Aziju i Pacifik. U Evropi se najavljuje smanjenje od tri do četiri hiljade vojnika.

Veliki broj baza biće zatvoren ili će u njima biti smanjen broj vojnika. Tu spada i najavljeni odlazak iz Bondstila. Neće biti smanjenja nosača aviona kojih trenutno ima 11.

Prebacivanje težišta sa Evrope može se tumačiti i geografskom udaljenošću od kriznih žarišta na Bliskom istoku, od Irana i Severne Koreje i od narastajućih sila Kine i Indije.

Od pada Berlinskog zida Amerikanci stalno smanjuju broj vojnika u Zapadnoj Evropi iz ekonomskih i strateških razloga i sve se više oslanjaju na Italiju, Bugarsku i Rumuniju, koje su bliže Iranu, a mnogo su pouzdaniji saveznici od Turske.

Amerikanci su objavili da će dugoročno ostati u Rumuniji i Bugarskoj, koje im služe kao odskočne daske za transport vojnika i ratne tehnike na Bliski istok, kao i baze za rakete presretače u okviru antiraketnog štita.

Koga steže kaiš

Leon Paneta najavio je da će do 2020. godine Kopnena vojska biti manja za 80.000 ljudi ili oko 14 odsto, a slični rezovi očekuju se i u Korpusu marinaca, dok će manjih rezova biti i u drugim rodovima vojske. Obama je najavio da će otpuštanje biti postepeno kako "pretrpano tržište rada ne bi bilo preplavljeno veteranima".

Štednje će biti i na troškovima zdravstvene zaštite vojnika, penzijama, a mnogi u Vašingtonu veruju da će biti čak i smanjenja plata, čemu su se gotovo svi senatori i kongresmeni protivili u protekloj deceniji.

Modernizacija vojske, pre svega vazduhoplovstva, takođe je na udaru, posebno aviona "F-35" na koji je potrošeno nekoliko desetina milijardi dolara, a da još uvek nije u potpunosti spreman za rat ili uspešan borbeni let.

Novo stezanje kaiša zaobići će nabavku i modernizaciju naoružanih bespilotnih letelica, svih specijalnih jedinica za borbu protiv terorizma i male grupe specijalaca koje uvežbavaju strane armije za borbu protiv terorizma, kao i jedinice za kompjutersko ratovanje.

Osim najavljenog smanjenja od 450 milijardi dolara, američki mediji i svetske agencije navode da je moguće da predsednička administracija traži još 500 milijardi uštede od ministarstva odbrane, što će se znati u februaru kada Obama predloži budžet za narednu fiskalnu godinu, koja počinje 1. oktobra.

Kaiš će najviše priteći delove američke vojske koji su bili kičma rata u Iraku i Avganistanu i suština nove strategije je da SAD neće moći više da vodi dva velika rata i dobije ih, već samo jedan – ili nijedan. To je i glavni zaokret Obame u odnosu na Buša koji je sa svojom administracijom insistirao na masovnom vojnom prisustvu Amerike.

Šta je prethodilo stezanju kaiša

Američka vojska je od početka rata protiv terorizma povećala broj ljudi pod oružejm, kako bi ratovala u Iraku i Avganistanu, a istovremeno održala vojno prisustvo u ostalim delovima sveta.

Početkom 2003. godine, američka vojska imala je oko 1.400.000 vojnika pod oružjem. Vojska je imala i oko 800.000 rezervista koji su se povremeno javljali na dužnost, kako bi održavali borbenu gotovost ili pomagali u borbi protiv humanitarnih katastrofa.

Od 2003. godine, rezervne vojne jedinice i Nacionalna garda angažovani su za rat prvi put od Vijetnama, tako da su mnogi ljudi koji su ušli u rezervni sastav da bi dobili novac za koledž ili neke druge povlastice morali da stave glavu u torbu, što je retko ko planirao.

U jeku sukoba u Iraku čak 10 odsto rezervnog sastava svih rodova vojske bilo je aktivno, što je najveće angažovanje rezervista od završetka Drugog svetskog rata.

Za samo pet godina, od 2003. do 2008. godine SAD su brojno stanje vojske povećalo se sa 1,4 na 1,6 miliona aktivnih vojnika. Rusija, Kina i evropske zemlje su, pak, smanjivale broj ljudi pod oružjem zbog štednje.

Evropski saveznici su čak ignorisali zahtev SAD da vojni budžeti članica NATO-a treba da čine dva odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da izdvajaju u proseku 1,6 odsto za oružane snage, a mnogi čak i oko 1 odsto.

Rat traži novac

Posle napada na Irak i "pobede" koju je objavio Džordž Buš, situacija je počela drastično da se menja, povećali su se zahtevi za dugoročnim vojnim prisustvom. Bilo je potrebno i novo oružje i tehnika, zato što postojeće nije odgovaralo izazovima okupacije Iraka i borbe protiv talibana.

Od kada se završio Vijetnamski rat, pa do napada na Irak 2003. godine, Amerikanci nisu vodili ratove koji je zahtevao vremenski dug boravak velike količine naoružanja i opreme daleko od domovine. Gotovo svakodnevno korišćenje tehnike u ratnim sukobima u Iraku i Avganistanu odnosilo je mnogo novca na popravke, održavanje i kupovinu nove opreme.

Procenjuje se da je samo dolazak američke vojske u Irak i prevoz opreme 2003. godine koštao oko 30 milijardi dolara.

Novi izazovi povećali su vojni budžet sa oko 300 milijardi 2001. godine, na čak 689 milijardi 2010. godine. U to se ne računaju troškovi za globalni "rat protiv terorizma" odnosno Irak i Avganistan koji su 2007. i 2008. godine dostigli sumu od 150 do 200 milijardi dolara. Plus troškovi zbrinjavanja ranjenih i porodica poginulih vojnika.

Broj zaposlenih u vojsci se povećao, pre svega u Kopnenoj vojsci, sa 482.000 2001. godine, na sadašnjih 570.000. Prosečna plata u američkoj vojsci je oko 50.000 dolara godišnje, sa svim dodacima, kao što su dodatak "radni staž", boravak u Iraku i Avganistanu, pa čak i ako uspeju da dovedu nove regrute. Citirajte ovaj clanak na Vasem sajtu

Da biste kreirali link ka ovom clanku na vasem sajtu,
kopirajte ovaj text ispod na zeljeno mesto na vasoj stranici.

Pregled :

Obama steže uprtače
petak, 06 januar 2012