Vojska će se u 2012. opremati uglavnom kod domaćih proizvođača. Osim aviona, potrebni i sistemi PVO, borbeni točkaši

VOZILA „hamer“ biće najveće pojačanje u opremi Vojske Srbije u ovoj godini. Ovi terenci, koji će u aprilu stići kao donacija SAD, dobiće „komandu“ u Specijalnoj brigadi u Pančevu. Na spisku potreba Vojske Srbije su, međutim, i avioni, sistemi PVO, borbena vozila, oprema za pešadiju...

Stroj od 21 „hamera“ biće među retkim novim sredstvima koja će biti proizvedena u inostranstvu. U Ministarstvu odbrane kažu da će prioritet u 2012. godini imati nabavka domaće vojne opreme, ali i da će biti završene pripreme za kupovinu najskupljeg naoružanja - aviona i helikoptera.

- Nabavljaćemo isključivo domaće kamione i uniforme - objašnjavaju u Ministarstvu. - Sa preduzećem „Zastava kamioni“ planiramo razvoj modernog džipa, koji bi zadovoljavao vojne potrebe. Potrebna su nam i savremena optoelektronska i zaštitna balistička sredstva za jedinice angažovane u kopnenoj zoni bezbednosti. Tokom ove godine mogla bi da počne i procedura nabavke savremenih helikoptera.

Prema dugoročnom planu razvoja Vojske, u garnizone bi uskoro trebalo da uđu i simulatori, savremena izviđačka sredstva, rečni višenamenski brodovi i bespilotne letelice. Na nekima od njih već godinama radi Vojnotehnički institut.

U planu nabavki za kopnenu vojsku već godinama su zaštitna i borbena sredstva po modelu opremanja „vojnik 21. veka“. Najveći deo ovih elemenata već su zadužili vojnici koji služe u jedinicama koje se upućuju u mirovne misije u inostranstvo, ali i njihove kolege na administrativnoj liniji sa KiM. Plan je da do 2020. godine svi srpski pešadinci budu snabdevni modernim komponentama.

Iako su potrebe velike, izvesno je da je vojni budžet od 53 milijarde dinara pretesan za krupnije nabavke. Zbog toga će kapitalni projekti, kao što je kupovina borbenih aviona, najverovatnije biti finansirani iz vanbudžetskih sredstava.

S vojnog budžeta prvi put ove godine skinuti su vojni penzioneri, koji su prešli u civilni fond PIO. Prema tumačenju Ministarstva, manji vojni budžet ne znači i manje novca za opremanje. Oko 23 milijarde dinara do sada su bile prikazivane u vojnoj kasi, ali su bile namenjene naknadama za 50.000 vojnih penzionera. Ovaj iznos bio je gotovo pet puta veći od onoga namenjenog za investicije u opremu i nova sredstva.

KASA KAO BUGARSKA VOJNI

budžet od oko 53 miliona evra, što čini oko dva odsto BDP, Srbiju svrstava u krug evropskih zemalja s najtanjom kasom za oružane snage. Toliko približno izdvaja i Bugarska, dok su dvostruko veći budžeti Rumunije i Mađarske. Hrvati, koji imaju manje vojnika nego Srbija, šire su ruke za gotovo 15 miliona evra.