Konvenciju UN je potpisalo 107 država, ali nažalost među tim zemljama nije Republika Srbija. Na nedavnom zasedanju Evropskog parlamenta čak je doneta odluka da se da preporuka svim članicama Evropske unije da što pre pristupe ovoj konvenciji. Iz našeg okruženja, sve zemlje su ratifikovale ovu konvenciju (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija...). Avgusta prošle godine zvaničnici Republike Srbije rekli su da srpska vojska ne može da se odrekne kasetne municije zbog toga što ona predstavlja preovlađujući deo njenog naoružanja
Konvencija o zabrani kasetne municije, koju je 2008. godine u Oslu potpisalo više od 90 država, stupila je na snagu 1. avgusta 2010. Među potpisnicima Konvencije o zabrani kasetne municije, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka, ali ne i velike sile poput SAD, Rusije i Kine. Zanimljivo, ni Srbija nije potpisala ovu Konvenciju.
Na Srbiju je, tokom NATO bombardovanja, bačeno 350.000 komada kasetne podmunicije. Jelena Vićentić iz norveške organizacije „Human aid“ kaže da ideja o Konvenciji, kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, nije nova: „Još od 2003. godine postoji međunarodna Koalicija protiv kasetne municije. To je  mreža nevladinih organizacija koje su se udružile da se izdejstvuje zabrana ovog oružja. Zbog toga što je već tada bilo evidentno da kasetna municija ima katastrofalne posledice – prvenstveno po civile.“
Po podacima kojima raspolaže nevladina organizacija „Human aid“ u Norveškoj,  u Srbiji je najmanje 100 civila  izgubilo živote ili bilo ranjeno od kasetnih bombi. Srbija je bila učesnik Konvencije o zabrani kasetne municije od samog početka. Pružila je snažnu podršku i na raznim nivoima je nastupala na međunarodnim konferencijama. Međutim, Srbija sada nije potpisala Konvenciju.
„Konvenciju UN je potpisalo 107 država, ali nažalost među tim zemljama nije Republika Srbija. Na nedavnom zasedanju Evropskog parlamenta čak je doneta odluka da se da preporuka svim članicama Evropske unije da što pre pristupe ovoj konvenciji. Iz našeg okruženja, sve zemlje su  ratifikovale ovu konvenciju (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija...). Avgusta prošle godine zvaničnici Republike Srbije rekli su da srpska vojska ne može da se odrekne kasetne municije zbog toga što ona predstavlja preovlađujući deo njenog naoružanja“, objašnjava Jelena Vićentić.
Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine malih bombi smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona, otvara u vazduhu i rasipa svoj „tovar“ po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada

Ugo Čaves rasporedio vojsku na granicu sa Kolumbijom, "da bi branili suverenit u slučaju agresije". Venecuela opovrgava tvrdnje Kolumbije da se na njenoj teritoriji kriju kolumbijski pobunjenici.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves objavio je da je njegova zemlja rasporedila vojsku i vazduhoplovne snage na granicu za slučaj sukoba sa susednom Kolumbijom.
Venecuelanski vojnici na putu ka granici sa Kolumbijom
Čaves nije izneo detalje raspoređivanja snaga, ali je rekao da je ožalošćen činjenicom što provodi sate "razmatrajući ratne planove", zbog tenzija sa Kolumbijom.
Venecuelanski predsednik je, međutim, istako da želi mir i da se nada da će o smanjivanju tenzija moći da razgovara sa Huanom Manuelom Santosom, koji preuzima funkciju predsednika Kolumbije 7. avgusta.
"Moram da vam kažem da smo rasporedili vojsku da bi branili naš suverenitet u slučaju agresije", rekao je Čaves sinoć u telefonskoj izjavi državnoj tv stanici.
Čaves je dodao da je protekle sedmice kolumbijski avion narušio vazdušni prostor Venecuele u trajanju od pet minuta.
U prošli četvrtak, Čavez je objavio da prekida diplomatske odnose sa susednom Kolumbijom i stavio vojsku u stanje pripravnosti, optužujući kolumbijsku vladu da lažira dokaze da se pripadnici grupe Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK) kriju u Venecueli.
Na sastanku Organizacije američkih država u Vašingtonu kolumbijski ambasador Luis Alfonso Hojos predstavio je fotografije, video zapise, svedočenja ljudi i mape koje, kako je naveo, ukazuju na postojanje logora kolumbijske gerile unutar Venecuele i pozvao zvaničnike te zemlje da omoguće ulazak nezavisnih posmatrača.
Pripadnici Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK)
Čaves jenapomenuo da predsednik Kolumbije Alvaro Uribe i SAD možda pokušavaju da izazovu rat, tvrdeći da Venecuela čini sve što može da spreči pripadnike FARK-a i manje grupe Nacionalne oslobodilačke vojske da pređu granicu i uđu na teritoriju njegove države.
U više navrata Čaves je izrazio nadu da će se odnosi dve zemlje normalizovati posle dolaska novog predsednika Kolumbije, 7. avgusta, pošto su za vreme Uribeove vlade oni bili obeleženi velikom nestabilnošću.
Santos se do sada nije oglašavao o novonastalom sporu sa Venecuelom, ali je ranije isticao da želi dijalog sa Karakasom.
Generalni sekretar UN Ban Kimun izrazio je ranije nadu da će dve države rešiti probleme na miran način, a ambasadori EU u Karakasu i Bogoti pozvali su na uzdržavanje od bilo kakve akcije koja bi mogla da poveća tenzije.