Share this Mister Wong Digg Del.icio.us Slashdot Furl Yahoo Blogmarks Diigo Technorati Newsvine Googlize this Blinklist Facebook Wikio E-mail

Sve se više strahuje da bi pregovori o ujedinjenju Kipra uskoro biti biti zakočeni. Razlog tome je realna mogućnost da na predsedničkim izborima u turskom entitetu, 18. aprila, premijer Derviš Eroglu pobedi sadašnjeg predsednika Mehmeta Ali Talata, koji, od jesenas, vodi "obećavajuće razgovore" sa liderom kiparskih Grka Demetrisom Hristofijasom. "Eroglu želi dve države", kaže Ozdil Nami, savetnik sadašnjeg predsednika Talata u tekućim pregovorima.
Eroglu je poznat kao "čvrstorukaš" i kopija nekadašnjeg vođe kiparskih Turaka Raufa Denktaša, velikog protivnika kiparskog ujedinjenja.
Njegova skorašnja izjava da je "vreme za pregovore isteklo" izazvala je zabrunutost u UN, posrednika u kiparskim pregovorima, ali i u EU, gde jačaju zalaganja da se problem Kipra, konačno, skine s dnevnog reda.
Iako je Eroglu, objavljujući svoju kandidaturu za predsednika, poručio da bi se, u slučaju pobede, odmah sastao sa Hristofijasom i nastavio razgovore o ujedinjenju, mnogi sumnjaju da bi taj dijalog bio uspešan.
"Eroglu želi dve države, on govori o baršunastoj revoluciji", izjavio je Ozdil Nami, Talatov savetnik u tekućim pregovorima.
Među one koje ne bi obradovala pobeda Eroglua je i Hristofijas, koji je rekao da bi takav izbor "bio jasna poruka u prilog održavanju podele ostrva".
Imajući u vidu snažan uticaj Ankare na kiparske Turke, Brisel je Turskoj kao jedan od uslova za priključenje EU postavio rešavanje kiparskog problema, odnosno ujedinjenje ostrva.
Najnovija ispitavanja javnog mnjenja u turskom entitetu otkrivaju da Eroglu ima više izgleda da se raduje 18. aprila.
Prošlonedeljna anketa dnevnika "Kibris" pokazala je da njega podržava oko 53 odsto birača, dok je za Talata 47 procenata.
Porukom da je njegov cilj nastavak pregovora o ujedinjenju da bi kiparski Turci i Grci "živeli zajedno u Evropi i međunarodnoj zajednici" Talat, očigledno, nije uspeo da osigura podršku većine birača.
Turska u klin, EU u ploču
Kipar je podeljen 1974. godine, nakon invazije vojske Turske na njegov severni deo, naseljen pretežno Turcima, u nastojanju da se spreči ujedinjenje ostrva sa Grčkom, u kojoj je tada na vlasti bila vojna hunta.
Od tada je bilo više pokušaja da se Kipar ujedini, ali se u tome nije uspelo. Pomaka je bilo, ali su još sporna glavna pitanja koja se tiču bezbednosti, teritorijalnih prava i imovine.
Evropska unija je u maju 2004. godine, primila Kipar u svoje članstvo, nakon odluke da, vlast kiparskih Grka prizna kao jedinu legitimnu na ostrvu.
Samoproglašenu tursku republiku na severu Kipra priznaje jedino Ankara, koja tamo i dalje drži oko 30.000 svojih vojnika. Citirajte ovaj clanak na Vasem sajtu

Komentari

Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."