|
Ukinut nadzor Šešeljevih razgovora |
 |
 |
|
Napisao Administrator
|
|
sreda, 01 februar 2012 20:20 |
Hag -- Nadzor razgovora Vojislava Šešelja, uveden u oktobru zbog sumnje da on te razgovore zloupotrebljava za prenošenje poverljivih informacija, danas je ukinut.
Potvrdila je predstavnica Tribunala Nerma Jelačić.
Jelačićeva je tokom redovnog susreta sa novinarima u Hagu rekla da je sudski sekretar Džon Hoking o tome obavestio Šešelja 27. januara
Sekretar je odluku o ukidanju nadzora doneo pošto je dokazni postupak na sudjenju Šešelju i zvanično okončan odlukom pretresnog veća.
Budući da u postupku više neće biti izvodjenja dokaza, prestala je i potreba da se nadzorom Šešeljevih razgovora sprečava eventualno odavanje poverljivih podataka iz procesa, objasnila je Jelačićeva.
Tu meru, međutim, sekretar Tribunala, po njenim rečima, može ponovo uvesti, ako primeti da Šešelj zloupotrebljava nenadziranu komunikaciju sa svojim pravnim savetnicima.
Nadzor Šešeljevih razgovora sa pravnim savetnicima bio je uveden 26. oktobra prošle godine zbog osnovane sumnje da je on "zloupotrebio privilegovanu (nenadziranu) komunikaciju u pokušaju da utiče na svedoke ili da ih zastraši, odnosno da ometa sprovođenje pravde".
Šešelj je, po odluci, "zloupotrebio režim nenadzirane komunikacije da bi omogućio objavljivanje poverljivog materijala na svom vebsajtu kršeći naredbe suda i time je ometao sprovođenje pravde".
Šešelj, koji se brani sam, potom je, kako je rekao u sudnici, prekinuo svu komunikaciju sa savetnicima, optužujući Tribunal da mu je prekršio pravo na pravnu pomoć.
Završne reči optužbe na suđenju lideru Srpske radikalne stranke, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, biće održane od 5. marta. Za 8. februar zakazana je rasprava o stanju u postupku.
Šešelju je prošlog meseca u bolnici u Lajdenu ugradjen aparat za regulisanje srčanog ritma (pejs-mejker), nakon što mu je pozlilo u sudskom pritvoru.
Njegovo zdravstveno stanje Tribunal opisuje kao "stabilno", ali je grupa lekara-specijalista, bliskih SRS, koja ga je prošle nedelje pregledala, saopštila da je njegovo zdravlje ozbiljno ugroženo.
Šešelj nije dozvolio Tribunalu da detalji o njegovom zdravlju budu objavljeni, niti dostavljeni sudijama.
U pritvoru Tribunala Šešelj je od 24. februara 1993. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena u Hagu.
Suđenje Šešelju počelo je - posle jednog neuspešnog pokušaja i njegovog štrajka glađu - u novembru 2007. |
|
Irak: Pogubljeno 17 osuđenika |
|
|
|
Napisao Administrator
|
|
sreda, 01 februar 2012 20:19 |
Bagdad -- U Iraku je pogubljeno 17 osuđenika zbog "terorizma i zločinačkih aktivnosti", saopštilo je iračko ministarstvo pravde.
U Iraku je od početka godine pogubljen 51 osuđenik na smrtnu kaznu.
"Ministarstvo pravde izvršilo je 17 smrtnih presuda Iračanima osudjenim na smrtnu kaznu zbog terorizma i zločinačkih aktivnosti, na osnovu članova 4 i 406 Krivičnog zakona", navodi se u saopštenju ministarstva.
Dodaje se da će "ministarstvo nastaviti da sprovodi presude protiv kriminalaca u skladu sa zakonom i ustavom". Od početka 2012. već su izvršene 34 smrtne kazne vešanjem, a među njima i dve žene i jedan Sirijac koji su optuženi za "terorističke zločine", izjavio je u januaru portparol ministarstva pravde Hajdar al-Sadi.
Visoka komesarka UN za zaštitu ljudskih prava Navi Pilaj izjavila je prošle nedelje da je "šokirana" izvršenjem smrtnih kazni i pozvala iračku vladu da "odmah uvede moratorijum" na sprovodjenje najteže kazne. Prema podacima ministarstva pravde, u Iraku je prošlo godine pogubljeno 68 osoba, medju kojima tri žene i troje stranaca. |
|
|
Talibani: Nema pregovora sa Kabulom |
|
|
|
Napisao Administrator
|
|
sreda, 01 februar 2012 20:20 |
Kabul -- Talibani su demantovali najave da će u Saudijskoj Arabiji pregovarati s predstavnicima avganistanske vlade.
"Nema nikakve istine u izveštajima u kojima se kaže da će se delegacija Islamskog emirata (naziv talibanske vlade od 1996-2001) u bliskoj budućnosti sastati s predstavnicima Karzaijeve vlade u Saudijskoj Arabiji", navodi se na sajtu talibana "Glas džihada".
Talibani, svrgnuti s vlasti krajem 2001. posle invazije medjunarodne koalicije na čelu sa SAD, poslednjih deset godina vode gerilski rat protiv vlade u Kabulu i njenih saveznika iz NATO-a.
Početkom januara, pobunjenici su napravili prvi korak prema eventualnom mirovnom procesu, pošto su izrazili spremnost za otvaranje kancelarije za kontakte sa SAD u Kataru. Tada nije pomenuta avganistanska vlada, koju talibani smatraju "marionetom" SAD i ne priznaju je.
Kabul sa svoje strane ne krije protivljenje katarskoj opciji. "Uvek smo se više zalagali za Saudijsku Arabiju, a ne za Katar", kazao je u ponedeljak predstavnik za štampu avganistanske vlade Akim Hašer i precizirao da nisu preduzete nikakve konkretne mere za početak razgovora.
S druge strane, neimenovani avganistanski diplomata kazao je u ponedeljak Frans presu u Rijadu da će "dve delegacije, jedna vladina i druga talibanska, pregovarati u Saudijskoj Arabiji", ali nije naveo datum početka tih razgovora.
Neimenovani talibanski zvaničnik kazao je da se za Saudijsku Arabiju kao mesto pregovora zalažu i pakistanske vlasti. |
|
Diković: Nisam ratni zločinac |
|
|
|
Napisao Administrator
|
|
sreda, 01 februar 2012 20:19 |
Beograd -- Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Ljubiša Diković odbacio je navode Fonda za humanitarno pravo da je odgovoran za ratne zločine.
On je ocenio da to predstavlja udar na Vojsku kao stabilnu i uglednu instituciju i funkciju koju obavlja.
"Napisan je niz neistina i mislim da je to udar na Vojsku Srbije kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na funkciju načelnika Generalštaba", rekao je Diković.
On je naveo i da se "istupanjima poput ovog produbljuje mržnja na prostorima bivše Jugoslavije" i "kao da je nekome stalo da se rane nastale u sukobima nikad ne zaleče, nego da stalno budu izvor nestabilnosti i da neko na tome profitira". Diković smatra i da je "paradoksalno mišljenje FHP da sam za pogibiju pripadnika Vojske u svojoj državi 1999. godine kriv ja, a ne teroristička organizacija koja je izvela napad i ubila ljude".
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je naveo primere neistinitih navoda optužbi koje je FNP krajem januara dostavio medijima. Diković je rekao i da se "primera radi, kaže se da sam 1994. i 1995. godine, na dužnosti komandanta 16. graničnog bataljona počinio neka nedela, a ja sam dužnost komandanta predao 30. avgusta 1994, tako da 1995. nisam ni bio na dužnosti".
"Napisano je da sam 1998. godine naredio da se neki bager odveze iz Belaćevca u Rašku i tamo proda, a te godine 37. motorizovana brigada nije ni bila na prostoru Kosova i Metohije, tamo je upućena tek 1999. godine", rekao je on. FHP je krajem januara u dopisu koji je dostavio medijima osporio podobnost Dikovića i dostavio "dosije" o njegovim, kako tvrde, ratnim zločinima počinjenim nad albanskim civilima.
U dopisu FHP stoji da Diković, iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, koji su vršili pripadnici Vojske i MUP-a tokom NATO bombardovanja, kao komandant 37. motorizovane brigade to nije učinio. Navode FHP potom je demantovalo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine koje je saopštilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju u krivičnu odgovornost Dikovića za ratne zločine. |
|
Početak
Vesti
Kantina
Military chanel
Magazin
Militarypedia
Vesti
